Manastir Gradac je srpski pravoslavni manastir, koji se nalazi na uzdignutoj zaravni iznad reke Brvenice, na obodu šumovitih padina Golije. Udaljen je 21 kilometar severozapadno od Raške i 12,5 kilometara zapadno od Brvenika i Ibarskog puta. Sagrađen je između 1277. i 1282. godine, kao ktitorska zadužbina srpske kraljice Jelene, supruge kralja Stefana Uroša I. Nesvakidašnji spoj arhitektonskih tekovina raške škole i gotike čini crkvu manastira Gradac jedinstvenom u srpskom srednjovekovnom graditeljstvu. Od 1979. godine ova zadužbina Nemanjića predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Манастир је за време турске владавине први пут пострадао врло рано — после пада Новог Брда 1441. године. Отада је углавном био без монаха, а затим и без кровног покривача на цркви када га је народ однео. Монаси манастира Ђурђеви ступови, игуман Стефан и јеромонах Пајсије, открили су изнова Градац и покушали да га обнове. Ново доба опет је било кратког века и Градац је још једном опустео. Митрополит Висарион пише 1600. године да су монашке келије разорене, а да је манастир покраден.[2] Године 1844. у рушевини манастирске цркве, са леве и десне стране биле су још добро очуване две гробнице од мермера.[4] Каснија истраживања донела су сазнања о пространости манастирских конака, те о великом броју монаха који су ове живели. То је затим потврђено и открићем многобројних гробова на манастирском поседу.

Године 1910. манастирска црква добила је нови заштитни кров, али је он дотрајао већ до 1930-тих.[5] О обнови се поново размишљало 1935,[6] али је убрзо дошло до светског рата. Између 1948. и 1949. године обављени су први конзерваторски радови, којима су сачувани зидови манастира. Радови на целокупној обнови напокон су почели тек 1962. године. Трајали су 13 година, па су окончани 1975. године. Извршена је потпуна реконструкција главне цркве, чија је унутрашњост била у великој мери сачувана. Од 1982. године је почела изградња конака и манастир је поново оживео. Тадашњи игуман био је схиархимандрит Јулијан Кнежевић, а после њега управу је преузела игуманија Ефимија (Тополски). Од 2014. старешина манастира је мати Нина (Ђурђевић).